Bracera Tehnodidakta

Već neko vreme izrađujem Braceru po nacrtu Tehnodidakte. Kit sam kupio u Beogradu i evo, ukratko, dokle sam stigao.








Prva oplata gotova   

Onda sam odlučio da otvorim kargo prostor...

...napravio rebra od ostataka daščica za oplatu...

Oblikovao oplatu...


i bajcovao podpalublje...

Lijepo urađeno. Dopada mi se što si se odlučio na preinaku i dodao santinu, pa će ti bracera biti unikatna. Jesu li pregrade već došle izrezane? Rezano je laserom, zar ne?

Nisam bio zadovoljan furnirom koji sam dobio za drugu oplatu pa sam, dok sam nabavljao drugi (trešnja) napravio pumpu.

Furnir za drugu oplatu sam isekao sa cirkularom koristeci nož sa najsitnijim zubcima koje sam našao. Neke daščice su ispale OK a neki manje dobre...


Otpočeh lepljenje druge oplate. Ivice sam šmirglao pod uglom kako bih dobio mali prostor između dasaka.



Nakon završetka postavljanja druge oplate, odlučio sam da koristim plavi bajc i tako ofarbam.

Dida je napisao/la:Lijepo urađeno. Dopada mi se što si se odlučio na preinaku i dodao santinu, pa će ti bracera biti unikatna. Jesu li pregrade već došle izrezane? Rezano je laserom, zar ne?

Hvala!   

Da, došle su izrezane laserom.

Kormilo, koje je došlo izrezano laserom sam malo doradio...
I krenuo da pravim okove. U kitu je došao bakarni lim koji je bio isuviše tanak pa sam nabavio lim od mesinga. Koristio sam cirkular da bih ga izrezao ravno.
Nije mi se dopadalo kako sam napravio šarke od jednog komada lima pa sam kupio mesinganu cev i zalemio je brenerom za lim.

Izbušio sam rupice na limu i spremio male mesingane čavle da glume okov.

Sidro koje je došlo u kitu je, čini mi se, preveliko pa sam odlučio na napravim svoje koristeći mesinganu žicu u dve debljine i lim. Opet sam koristio brener za lemljenje jer nisam upevao zagrejati dovoljno materijal lemilicom.Ispalo je malo veće nego na nacrtu ali sasvim odgovara veličini modela

Zalemio sam mesingane ekserčiće za šarke uz pomoć malog brenera. Morao sam biti jako pažlijiv i kratko koristiti plamenik inače bi prethodno zalemljeni delovi krenuli da se odlemljuju. Nakon toga, sve izradjene delove sam zacrneo sa tečnošću za patiniranje mesinga i bakra. Nažalost, nisam ih dovoljno očistio pa se patina na nekim delovima krenula skidati. Umakanje u aceton nije bilo dovoljno da bi se odstranila tinol pasta. Trebalo je da to uradim mehanički, sa četkicom za zube ili sl. pre acetona.


Takodje, napravio sam i koficu, postolje i isekao ploču od tanke šperploče za postavljanje palubnih dasaka.

Odlično ti ide ovo lemljenje plamenikom. Ja sam probao i sve spalio. S obzirom kako to dobro ispadne, isplati se uvježbati tehniku lemljenja. Detalji vjerno izgledaju.

Jeli to tvrdi (srebro) ili meki lem (kositar)?

Dida, I ja sam u početku palio, čak i topio mesing a onda sam shvatio da treba da smanjim plamen i koristim plamenik što je kraće moguće... čim lem krene da se lepi za metal odmah skidam plamen. Takodje, pošto mi dodavanje lema nije išlo baš od ruke (žica lema koji imam je debela 2 mm pa sam dodavao previše i roštiljao prste), plamenikom sam otopio lem tako da kapne po staklu i tako dobio tanki listić lema koga sečem i postavljam na mesto gde treba da zalemim. Pre toga namažem malo flux-om spoj (flux pomaže i da listić lema ostane na mestu). Zatim, uperim plamenik direktno na lem i čim se mesing zagreje (sekund-dva), lem sam pođe između dva komada metala.

Stari, lem koji koristim je kositar-srebro i topi se na 230C. Moj mali ručni plamenik ga topi ko od šale.

Pozdrav,
Aleksej

Albuk je napisao/la:
Stari, lem koji koristim je kositar-srebro i topi se na 230C. Moj mali ručni plamenik ga topi ko od šale.

Pozdrav,
Aleksej

Ja u svom poslu koristim srebreni lem od 30-40% ali nije za ovakv eradove jer sve gori.Za ovu kombinaciju kositar srebro nisan čuja,imaš li koju oznaku proizvođača da ga nađem nekako?

Zore70,

Ovo koristim:

Lem u kolutu


Lako se topi a čvrsto drži i oksidira u skoro crnu boju sa sredstvom za patiniranje mesinga i bakra kupljenog u radnji koja prodaje pozamanteriju i razne sitnice i alate za "ženske" hobije. Tečnost je svetlo plave boje i mora se razblaživati. Naravno, treba ukloniti svaki trag nečistoća. Neki to rade hlorovodoničnom kiselinom a ja sam koristio aceton.

Ja sam u ovome potpuni amater pa uzimajte ovo moje pisanije sa rezervom...

Pozdrav,
Aleksej

Aha,sad mi je sve jasnije  

To je meki lem bez sadržaja olova..kositar i par posto srebra,koristi se za cijevi di ide pitka voda,za razliku od klasičnog električarskog tinola,limarskog lema i sl.

Za tvrdo lemljenje koristim: tvrdi lem, ili Lem II
Za temperaturu od 630 stupnjeva
Mora se dodati flux, borax i sl. Dobro se potamni, bude isti kao mesing ili bakar.

Albuk, koju debljinu mesinganog lima i cijevi ste koristili?

Matija je napisao/la:Za tvrdo lemljenje koristim: tvrdi lem, ili Lem II
Za temperaturu od 630 stupnjeva
Mora se dodati flux, borax i sl. Dobro se potamni, bude isti kao mesing ili bakar.

Hvala na linkovima. Pokušaću da nabavim onu tanju žicu pa da probam sa tvrdim lemljenjem mada nisam siguran da je moj plamenik predviđen za tu vrstu lemljenja.

Tamburash je napisao/la:Albuk, koju debljinu mesinganog lima i cijevi ste koristili?

Lim je polutvrdi mesing 0,3mm.
Cev je spoljnog prečnika 3mm a unutrašnjeg 2mm.
Žica polutvrda 2mm, 1,5mm i 1mm.

Od istog materijala sam upravo napravio dve lanterne. Sada smišljam način kako da simuliram crveno i zeleno staklo. Pravim probu sa lepkom za drvo (koji se suši transparentan) pomešan sa temperom ili tušem. Tempera bi trebala da bude sjajna ali neprovidna a tuš polutransparentan.

Probaj tako da istokariš plexi staklo i probušiš rupu kroz njega pa ju ispuniš bojom.

Albuk je napisao/la:

Matija je napisao/la:Za tvrdo lemljenje koristim: tvrdi lem, ili Lem II
Za temperaturu od 630 stupnjeva
Mora se dodati flux, borax i sl. Dobro se potamni, bude isti kao mesing ili bakar.

Hvala na linkovima. Pokušaću da nabavim onu tanju žicu pa da probam sa tvrdim lemljenjem mada nisam siguran da je moj plamenik predviđen za tu vrstu lemljenja.

... ako su tanki limovi i žica neće biti problema sa slabijim plamenicima.

Takodje, napravio sam i koficu

  Na brodima koristimo naziv bujol. Nije tvoja greška u nepoznavanju nomenklature dijelova brodske opreme, već onih koji ti prodaju nerealne nacrte.

  Dakle, bujol, u ponekim jadranskim regijama, koriste naziv mastil, drvena posuda s dvi drvene uške, služi za polivanje i pranje kuverte i eventualno gašenje požara. Uške su međusobno spojene konopom , s vanjske strane je učinjen tzv. kablični grop. Nema bujola, a ni mastela s metalnom ručicom.
  Ispravi na vrijeme.

Slika prikazuje bujol ( kablić - naziv ex.JRM )



 Druga slika je kazuje neispravno vezanu ručicu od konopa s običnim gropom - uzlom,

Matija je napisao/la:Probaj tako da istokariš  plexi staklo i probušiš rupu kroz njega pa ju ispuniš bojom.

Hala na savetu ali nažalost nemam tokarilicu. Pre nego što sam zalemio lanterne, imao sam ideju da ubacim pipetu za vađenje krvi iz prsta i ispunim je bojom a onda lemim, bez bojazni da će se istopiti ali za praznike ništa nije radilo a nisam imao strpljenja da čekam. (Uh! Kakva rečenica - Sedi, jedan!)

Tomislav Viljetić je napisao/la:Takodje, napravio sam i koficu

  Na brodima koristimo naziv bujol. Nije tvoja greška u nepoznavanju nomenklature dijelova brodske opreme, već onih koji ti prodaju nerealne nacrte.

  Dakle, bujol, u ponekim jadranskim regijama, koriste naziv mastil, drvena posuda s dvi drvene uške, služi za polivanje i pranje kuverte i eventualno gašenje požara. Uške su međusobno spojene konopom , s vanjske strane je učinjen tzv. kablični grop. Nema bujola, a ni mastela s metalnom ručicom.
  Ispravi na vrijeme.

Hvala na komentaru. Ne samo da ću da ispravim već ću probati da napravim novi bujol kao na slici koju ste poslali.

Pozdrav,
Aleksej