Leut, M 1:20

kartabon je napisao/la:...
Linija razme,inšeladura,na ovome nacrtanome mi nije sjela

Zdrav bio, Kartabon!
Je li ti se ne dopada skok palube? Prevelik?



Zanimljivo: radim danima na linijama trupa, naviknem se na to kako izgledaju i prestanem biti kritičan.  

Izgleda, da smo istovremeno radili na skoku palube : -



Program Delft je majka zanata. Kaj veluiju hidrostatski podaci i krivulja?

Dida,malo o onom skoku palube na linijama od jučer ujutro!

Nije prevelik.Najniža točka trupa bi trebala biti na jednoj trećini od krme,kod tebe je čini mi se oko pola.Od te najniže točke linija bi se trebala postepeno,blago početi podizati prema provi i krmi a kod tebe se počinje podizati naglo pa slijedi dionica koja je preravna kako prema pramcu tako i prema krmi.Rezultat toga je da bočno gledajući ispada da brod ima na sredini rupu.
Linija koja je kasnije postavljena ako se ne varam od Tomislava je puno bolja samo po mom ukusu bi trebala imati malo veću razliku u visini pramac-krma-najnjža točka.Brodovi koji imaju neke godine plovidbe znaju biti ovako "driti" (ravni) jer su se iskrivili od djelovanja uzgona(sredina gore a pramac i krma dole).
Kod izrade ovakvih brodova u pravoj veličini svaki meštar daje svoj potpis postavljanjem pa potom finim korekcijama letvice koja definira visinu broda i spomenuti skok palube pa je prema tome sve to skupa dosta individualno i ponavljam stvar ukusa.

Ako ovo od mene nije previše  mogao bi malo i o poprečnim presjecima(rebrima)

E, Kartabon!
Najniža točka palube na mom crtežu i jest na sredini dužine broda, na glavnom rebru. Nije mi problem pomaknuti je na trećinu duljine, bliže krmi, pa ćemo vidjeti kako onda izgleda.
Šteta je što nigdje nema knjige o konstrukciji leuta (a ni drugih naših brodova), već se  znanje o tome čuva u glavama meštara koji jednog dana više ne budu s nama. A onda i svo njihovo iskustvo nestane ili u boljem slučaju ostane kod njegovih učenika.

Kartabon je napisao/la:Ako ovo od mene nije previše mogao bi malo i o poprečnim presjecima(rebrima)

Nije previše, dapače, drago mi je što svojim komentarima činiš ovu raspravu zanimljivom. Volio bih čuti tvoje mišljenje i o poprečnim presjecima.
Što se poprečnih presjeka tiče, na krmi i pramcu ih ima više i njihov razmak odgovara debljini letvica od kojih ću raditi protustatve i uzvojna koljena.

Tomislav Viljetić je napisao/la:Izgleda, da smo istovremeno radili na skoku palube :-

Izgleda da jesmo!   

Tomislav Viljetić je napisao/la:
Program Delft je majka zanata. Kaj veliju hidrostatski podaci i krivulja?

Evo pogledaj kako to izgleda. Kako sam trup broda smanjio na dimenzije makete, malo sam zbunio program kod računa. Na par rebara mu je površina ispala 0,00 m2 a krivulja nije kontinuirana.

Više bi koristio Report originalnog designa,1:1, da mogu povući neke usporednice. Vidim da radiš s salinitetom Atlantika. Nevažno. More leut i va Amerike.

Blaženi Delftship! Evo proračuna za leut u naravnoj veličini:





(Uvijek smo računali sa specifičnom težinom mora 1,025. Doduše, to za maketu nije važno.)

Specifična težina je bila šala. Leut nema balu za WNA.

Design report "pravog" leuta. Sve mjere uzete s terena; nedovršen posao. Usporedi .

Tomislav Viljetić je napisao/la:Specifična težina je bila šala. Leut nema balu za WNA. ...

Ma znam da je bila šala!   
Sada si me sjetio kako je jedan kolega radeći program mogao uštimati rezultat mjenjajući specifičnu težinu mora.   

Kad smo kod bale , red j da je uvedemo u glosarij.
BALA - Pimsoll mark (engl.) - oznaka nadvođa, po sredini broda, po lijevom i desnom boku. Za maketare dovoljno.

Kaj veliš na hidrostatiku originala osmice ? I naši stari meštri su imali "leaking points " !!!

Vidim da je rebro najveće površine pomaknuto dosta naprijed. Kod mene je po sredini (otprilike) ili čak iza nje, bliže krmi. Jesi li to skidao mjere s nekog pravog leuta?

jaooo,par dana me nije bilo,što ste tu nadrobili proračuna da više neznam dali radite pravi leut ili maketu  
Nekad su te brodove radili polupismeni ljudi pa imajte to na umu zbog autentičnosti  

Ovakva prova gdje su rebra izvrnuta na van i tvore brandon naziva se moto-nave i počela se pojavljivati dosta nakon početaka ugradnje motora. Tada se je i kobilica na krmi počela spuštati,zbog ugradnje propelera i rebra na krmi puniti da bi podneslo dodatnu težinu. Po ovim linijama što je dida stavio krma je prazna,kobilica vodoravna što ne ide zajedno sa onakvom provom.Tamo bi pramčana rebra trebala biti oblika slova "U". Kod moto-nave prova, normalno je da je vodena linija nešto uža (zbog izvrnutosti rebra na van) i već spomenuta punija rebra na krmi rezultiraju da se glavno rebro pomiče prema krmi. Nedostaci tog oblika su se pokazali kad su se gajete i leuti ponovno počeli opremati jedrom i kad se uvidilo koliko se je izgubilo u odnosu na stare linije kod kojih je glavno rebro bilo čak na granici  prve trećine broda,kako su meštri govorili: testa di orada, coda di branzin. (glava orade,rep brancina). Pišući ovo imam viziju dva leuta oba sagrađeni u Betini od istog meštra koji bi mogli biti ogledni primjerci jednog i drugog oblika trupa.

Glavno rebro na Didinom nacrtu bi trbalo biti više pjato, bokovi vertikalniji,duže ravne dionice i na pjani i na glavi i koljeno ispod VL puno, puno izražanije. Verzina se je zabijala preko spoja pjane i glave. Na mjestu gdje u pajole išle od verzine do verzine bile su tek nešto uže od maksimalne širine broda pa si zamislite oblik tog rebra. Pjana je znala biti čak od jednog komada. Glave su zbog jako izraženog koljena imale "tresu"(poprečnu) venu pa su se radile od brijesta jer se on jako teško cjepa.

kartabon je napisao/la:jaooo,par dana me nije bilo,što ste tu nadrobili proračuna da više neznam dali radite pravi leut ili maketu  
Nekad su te brodove radili polupismeni ljudi pa imajte to na umu zbog autentičnosti  

Vidiš li sada koliko je pogubno danima izbivati s ovog foruma? Dok te nema mi ovdje svašta radimo.    

Malo sam pregledavao bilješke s rasprava s Nostromom u potrazi za prijevodom lokalnih naziva dijelova konstrukcije. Nisam našao pjanu, bi li to bila rebrenica, ide po dnu broda (lukoč), a glava nastavak rebra, ide po boku broda (capul)?

Kartabon, jesi li mislio na formu broda poput ove (ili blizu toj)?

Pijan - muški rod
Pijana - ženski rod

Ne more bit pjana ko deva, iliti pjan ko letva, ALI MORE BIT PIJAN ILI PIJANA u drvenoj brodogradnji. Rič je zeta seveda, iz Mletaka - Venezia Friuli.

Demistifikacija : Donji dio rebra uz kolumbu, uli kak bi mi rekli rebrenica.

GLAVA - more biti svašta, a more i tešta.
U ovom slučaju, dio rebara koje se nastavljaju na lokoće.

Pa skoro da svaki otok ima svoje nazivlje!   

Dida je napisao/la:Jesi li to skidao mjere s nekog pravog leuta?

Skinute metrom i krojačkim centimetrom, vanjski oblik rebara uzet tzv. tondinom, precrtan na asfalt školskom kredom. Mjesto inkriminacije - Drvenik. Leut je na žalu. vl. pok. Letilović, dida mog kolege s broda.
Projekt napušten 2012. zbog nedostatka vremena (financije), a malo poslin su ga iscipali i raznili po selu.

Ovo je ono što je ostalo u mene :

Dida je napisao/la:Pa skoro da svaki otok ima svoje nazivlje!

Nema svaki. Ako računaš oko 1300 što školji što seka, onda jema saki drugi.
95 % brodograditeljske terminologije, što dijelova broda, a što alata, dolazi nam iz davnine, uglavnom područja Venezia - Venetto, jasno morali smo svaku rič iskrivit da bude po naški.  Naši  prote brodograditelji, ako bi iole držali do svoje reputacije, odlazili bi u talijanske kantire na doobuku. Pobrali nova znanja, donili doma, malo preuredili za naše potrebe.
Kad malo dublje zavirimo u povijest, moramo spomenuti Petra I Velikog, ruskog sesara, ki je tri leta provel u holandeškim škverima, radeći inkognito kao kalafat, i pamtio detalje gradnje, koje su u ono vrijeme bile nepoznate u ruskom carstvu. kad se vratia doma, najprije je smjenio ministra pomorstva, i počeo graditi brode po holandeškom receptu.
brodagradnju nesmimo gledati lokalno. Ona je dio kulturnog naslijeđa koje je malo šire od mora Jadranskog.

Dobro ste vi pohvatali nazivlje.Mogu samo dodati da i pjana može biti pijana ako meštra nije volja radit i ne koristi visak ali onda i cjeli brod izgleda ko da je malo popio.Meštar svoje stanje opisuje uzrečicom "đava odnija posal" ili malo prostije ali to neću...

Poprečni presjeci koje je stavio Dida su po meni puno bliži betinskom leutu od onih prethodnih.Rekao bi da je to to,malo raširiti krmu na R1 i R2 samo na razmi i malo smanjiti utonuće.Povuci vodene linije pa da vidimo na što liči.

Tomo,imaš li koju sliku leuta što si stavio rebra.Bilo bi dovoljno i bilo kakva slika unutrašnjosti da se vidi dimenzija rebara.Rekao bi da ovaj nije more prvi put vidio na Murteru.

kartabon je napisao/la:...
Poprečni presjeci koje je stavio Dida su po meni puno bliži betinskom leutu od onih prethodnih. Rekao bi da je to to,malo raširiti krmu na R1 i R2 samo na razmi i malo smanjiti utonuće. Povuci vodene linije pa da vidimo na što liči.
...

OK, stavit ću i vodne linije i okomice, pa da vidiš na što sliči. Gaz je malo prevelik?
Za što se je ponajviše koristio tako oblikovan leut?

Tomo,imaš li koju sliku leuta što si stavio rebra.Bilo bi dovoljno i bilo kakva slika unutrašnjosti da se vidi dimenzija rebara.Rekao bi da ovaj nije more prvi put vidio na Murteru.

Kartabon, nažalost nema fotografija. Tri je dana trajalo mjerenje, uzimanje uzoraka drva, čak smo u jednu epruvetu sastrugali stari blak, koji se nalaztio u tragovima ispod kopera. Onda smo tri dana sidili u betuli, pomalo pili biru i crnjaka.Onda je počela kiša pa san ja iša doma. Letalo je u međuvremenu iša navigat, a ja osta u metropoli. Tko zna di su crteži koje sam napravia rukom ? Zva san mu ženu, a ona govori da su sada staru kuću preuredili u apartman za turiste.





Nešto je ostalo, kad sam podatke prebacivao u računalo, nešto je na drugom disku, a on je dijelom u bad sektoru. Kad te ne ide, onda ne ide.

Kartabon, dobro je da te imamo na Forumu. Moremo komparirat brodogradnju uzduž i popreko.

Dida, prije tri leta smo učili podjelu leuta. Gaz je više nego velik.
U osmice s Drvenika DWL = 540.

KARTABON, za rječnik ( hvala Dida ) = drvena šablona koju prote i meštri koriste u brodogradnji za crtanje oplošja na rebra i rebrenice. U Betini koriste riječ KARTABUK .

Nostromo, šteta je što je izgubljen materijal sa snimanja leuta. Ovaj tvoj leut ima lijepe, vitke linije trupa. Nije sandučast.

Moram hard disk izvadit i dat ga dečku u susjedstvu da skine s njega što se da. Možda uspije izvadit leuta.
Ako se spominješ, na sličan sam način ostao i bez pasare stare gotovo sto let (Gizela). Sitnija drva su odvukli neki ki su feštali i pravili oganj za vele gradele, a poslin je Komunalno odvuklo ostatak kostura na smetlište i zatrlo strojem. Dobio sam objašnjenje da uređuju misto, jer se bliži turističaka sezona. Što bi turisti rekli da vide prastari brod na rivi ??? Ja znam, oni nažalost ne znaju.

Dida je napisao/la:Nostromo, šteta je što je izgubljen materijal sa snimanja leuta. Ovaj tvoj leut ima lijepe, vitke linije trupa. Nije sandučast.

I meni su ove linije Ok! Da je ovaj što voli kosture riba primitivan ko ja koji sve crtam po panelkama,lesonitima i daskama ne bi onih tri dana premjeravanja otišlo u papar.

Nastavak rada na leutu, palubu sam armirao staklenom matom. Koristim Knaufovu bandažnu traku širine 50 mm i poliestersku smolu. Toga ima u sisačkim dućanima.



Treba dodati 2 do 3% katalizatora, pa sam uzeo ženinu vagu za kolače. Kada sam u čašu ljevao katalizator omaklo mi se, pa ga je bilo 9%. Svejedno sam stigao položiti tri sloja bandažne trake prije nego što se smola stisnula.



Kada se stisne izgleda ovako:



Prije smole:



Nakon armiranja: