Malo o štilcu

Uglavnom za prevoz tereta. Veličine je bracere i u potpunosti joj je sličan osim pramca koji je logerski. Nosivost mu je od 20-40t. Ima jedan jarbol na kojega se razapinjalo oglavno a kasnije sošno jedro. Na kratkom kosniku je razapinjo jedan do dva floka. Konstrukcija trupa je bila lakša od trupa bracere, zato je brže jedrio a i druga pomoračka svojstva je imao bolja.
Često se koristio za prevoz pijeska.
Tih brodva ima još dosta na Jadranu, ali svi sada imaju ugrađene motore.

Štilac, tradicijski istočnojadranski drveni teretni jedrenjak. Skladna je i uravnotežena trupa, krme s masivnom statvom i velikim kormilom nalik → braceri, a šiljasta i izdužena pramca nalik → logeru. Duljine je 12–20 m, najčešće 15–17 m, a nosivosti 20–40 t. Potpuno je opalubljen s velikim grotlom za ukrcaj tereta na sredini broda. Ima jedan jarbol na koji se isprva razapinjalo oglavno, a potom sošno jedro, te kosnik s jednim do dva letna jedra. Javio se u XIX. st. te se često gradio duž istočnojadranske obale, a formu štilca u novije su doba tijekom rekonstrukcije dobivale bracere preinakom pramca. Služio je za prijevoz tereta, za vađenje i prijevoz morskoga pijeska (salbunjer) te za prijevoz putnika. Danas je opremljen ugrađenim motorom te najčešće služi kao izletnički brod.
(Izvor: Hrvatska tehnička enciklopedija)