Dalmatinski leut, M 1:16

Stvar je konačno gotova.

Leut na svome mjestu (bilo bi bolje bez onog zvučnika):

Bravo, sve pohvale.   
Puno truda ali se vidi rezultat.

Bravo majstore!

Stvar je konačno gotova.  

Dida, ako misliš na leut, "stvar" nije gotova. Jema još čudo tega za delat.

S moje strane nemaš " clearence ". Vrati leut u kantir, na vlaku, i završi delo kako rabi.

Ostalo je još par sitnica :

Ajme, Nostromo! Jesu li to sve skice za završne radove?!?!

Bok, Dida !

Ne, nisu sve, ima još. Akademičari njurgaju i pitaju za lande i kontralande na solijeru o santine,fale bimi i kontrabimi, tri incerade priko bokaporti (nije jedrenina), mriža za karag priko stive...
  Otkad su ukinuli dozvole za mali ribolov, prokuva nam je mozak, pa nišata ni dobro.
 Ja bi dodao samo savuru, i to mobile, pa dobiš " Temporary clearens", na leto dan, jasno. 

Tomislav Viljetić je napisao/la:Bok, Dida !

Ne, nisu sve, ima još. Akademičari njurgaju i pitaju za lande i kontralande na solijeru o santine,fale bimi i kontrabimi, tri incerade priko bokaporti (nije jedrenina), mriža za karag priko stive...
  Otkad su ukinuli dozvole za mali ribolov, prokuva nam je mozak, pa nišata ni dobro.
 Ja bi dodao samo savuru, i to mobile, pa dobiš " Temporary clearens", na leto dan, jasno. 

Nije dobro kada akademičari njurgaju. Nadam se da te nisu oglobili za pivo. Idem srediti njurganje:

1. Lande na solijeru o'santine
2. Kontralande na solijeru o'santine
3. Bimi
4. Kontrabimi
5. Tri incerade priko bokaporti (ne jedrenina). Tri? Znači za svaki segment posebno?
6. Mriža za karag priko stive
7. Savura

Vidim da za točku 5. nisam trebao koristiti ostatke od jedra, već uzeti tkaninu bez krojki. Nešto "ravno" na čemu se ne vide šavovi.
Za točku 6. bih trebao prebaciti još i mrižu preko poklopaca stive na kojima je već incerada? "Karag" bi bila riječ za teret? Poput "cargo" na ingleškom?
Za ostale točke ne mogu reći da znam kako bi to izgledalo. I još mi kažu da je leut jednostavan!

Bok, Dida !

Na početku - ispravak . Nisu lande več LAME.
Lame u utorima drže ceradu na pražnicama grotla, Osigurane sa drvenim kunjevima. Primjereno na leutima dužim od 12 m. Runda manje !
  Kontralame križaju horizontalne pod kutem od 90, na krajevima su lokoti, da ti ne ukradu pasa i tovara iz santine.Primjena na velim leutima. Druga runda manje
!
Na bimu sam platio rundu. Centralna skidljiva sponja, koja po sredini grotla, ispod bokaporti, oslonjena krajevima na unutarnju stranu pražnica,u utore i osigurava poprečni inegritet konstrukcije. Tu sam platio rundu.

  Kontrabim nije potreban . Dokazano.

Tri incerade, ne na svaki segment, u komadima , dimenzije veće od kvadraja santine,da kraji vise do pol solijera , da se mogu podvrnut, i da se naprave kantuni. Impregnirane su, pa su kao takve, druge boje. Obično su bile smeđe, crvenkastih tonova. Inpregnacija kuhanjem u kori o crnega bora.

 Mreža za teret - karag.Debljina konopa 15 - 17 mm. Širina oka 200 X 200 mm. Dimenzije kvadraja o santine s četiri repa o konopa na kraji.
  U ribarskih leuta ista služi da poklopi mrižu stajačicu s gornje strane, da je vitar, kad je ona na brodu, ne ponese va more. Ma to su onda bile mriže, moji judi ! Leut, kad bi iša u mrak, izgleda bi ka da je ukrca slona, pokria ga inceradom i rica mrižon.

  Pitanje savure. Savura je balast. Bez balasta ne moreš otvorit idra, kad je brod prazan ili u po karga.
U ona vrimena ni bilo balastnih tankova, pa se na pajole krcalo žalo (šljunak), ili veći komadi stina. Bolji leuti su jemali dvi ,od kamena istesane gredice, smještene,livo i desno od jarbola, uvaljene tzv kulu.(od tal. culla - koljevka ) . Prije ukrcaja tereta , žalo , a i stine su se ispaližali va more duboko, a more i plitko.

  Ukupno tri runde. Proša san lišo, ali bez punta.

Evo kako je riješen balast na lošinjskoj pasari tipa cicogna (1924 g. )
 Odrađeno u Deftu, započeto prije dva leta. Još mi fale neki elementi. Moram do Trsta ili Beča.Interesantno, da u nas nema zapisa.



Tzv. Zavora (savura, balast) mobile, ona ča se da na kraj, kad je brod pod kargom.

Pratim,gledam,spremam podatke i nameće mi se pitanje..

Barba Tomislave oće li s obzirom na golemu količinu informacija kojima raspolažete možda u neko dogledno vrime nastat jedna lipa knjiga o tradicionalnim jadranskim brodovima?

Ili bar da na forumu napravimo jednu veliku arhivu sa nacrtima i literaturom koje ionako među sobom privatno razmjenjujemo.

Šteta da ovako dobar hobi ne bude dostupniji široj javnosti,a se recimo stari Tehnodidaktin nacrt prodaje početnicima po par stotina kuna i sl. i tako postaje nedostupan start onima koji žele a nemaju mogućnosti

Naravno prilikom toga valja imat i obzira prema eventualnim autorskim pravima djela živućih autor ai izdavača.

Barba Tomislave oće li s obzirom na golemu količinu informacija kojima raspolažete možda u neko dogledno vrime nastat jedna lipa knjiga o tradicionalnim jadranskim brodovima?

  E, moj Zore, išćem već leto dan Didu da mi odobri tajnicu, a on veli da nema Forum solada, i da mi je Audi , I-Phone i kreditna kartica, sve što mi more dati, dok ne uvede članarinu i porez na objevljene tekstove.

Eh,svi smo u sličnim situacijama,samo san se nada d a bar vi penzići imate malo više vrimena za hobije,nas je ovi novopečeni kapitalizam satra pa nemamo vrimena za ništa.

Pozdrau svima .u potpunosti se slažem s Zorom evo ja nisam vise od dva miseca uspio povirit na forum a ideja za pohranjivanje na forumu ili nekoj knjizi o svim detaljima izrade broda je odlicna ali mislim tesko ostvariva.Uglavnom nadam se da ce se to jednom ostvarit.Eto pozdrav iz Dubrovnika

Mozete biti ponosni!!!!!!!!!!

Pozdrav Dida

Mislim da mogu reći da poznam tvoj Leut od kada je kobilica bio. Pratio sam pozorno što se radi i kao i svi, bio oduševljen. Ideja za knjigu je super, ali mislim da bi se trebala držati samo ovog Leuta, ima tu materijala i za trilogiju . U svakom slučaju, mislim da knjigu nije lako napisati. Za početak, ideja o našim brodicama u ovom forumu mi je super. Dati novoj ekipi priliku da jednostavno dođe do nacrta, da ima opis kako se što radi i podršku starijih maketara. Možda jednog dana, ovaj svijet opet poželi osjetiti dušu drvenih barki, a na ovaj način ćemo sačuvati načine kako da ih napravimo.

Hvala, Barba.